Paradajz - Lycopersicon lycopersicum -
Sorta "Domaći Jabučar"
Sorta "Domaći Jabučar"
Tip "Jabučar - Biljka sa Potporom"
Paradajz poznatiji u nekim krajevima kao i Patlidžan ili Rajčica. Ova sorta je Srednje rana ima i naziv novosadski jabučar, vegetacije oko 120 dana, okrugli plodovi intezivno crvene boje prosečne mase od 130 do 150g. Sorta je podložna truleži ploda ako se na vreme ne prska od suzbijanja te bolesti.
Proizvodnja Rasade
U rasadniku krajem Februara i do početka Aprila, preporučujem vam da posejete u rasadnik sredinom ili početkom marta zavisi kakvo je vreme. Da bi izbegli loše biljke, izaberite samo zdrave semenke, nemojte sejati semenke koje imaju sivu ili braon boju na sebi, nego prirodnu boju koja ima većina drugih semenki. Nije potrebno da se naklijava! Možete ga sejati u vrsticama ili zbijeno, ili čak u kontejnerima (preporučio bih vam jer je to malo novčanog ulaganja, da kupite kontejnere, zbog kvalitetnosti rasade). Niče od 7-15 dana od dana sejanja. Potrebna je velika vlažnost zemlje i toplota u prvih 10 dana. Ako su iznikle biljkice suviše blizu jedna pored druge, onda ih treba pikirati (rasaditi na drugo mesto u rasadniku, na veće rastojanje). Kad su biljke male oko 5cm slobodno ih zalivajte preko lista. Kada zalivate u rasadniku bilo koju biljku a i paradajz treba da zalivate mlakom vodom od 18-28°C, jer ako zalivate hladnom vodom, biljke mogu dobiti šok i uginuti ili imati posledice u kasnijoj vegetaciji (gljivična oboljena i drugo).
Preporučujem da biljku presađujete na stalno mesto kada prođu opasnosti od mrazeva i kad biljke imaju od 15 do maksimalno 30cm, jel što god je manja biljka brže se primi na novoj zemlji nego kad je veća (više boluje i treba joj više vremena da obnovi korenski sistem na drugoj lokaciji). Kad je rasadjujete to radite kad nije prevelika vrućina najbolje od 5h pa nadalje ako to radite sredinom Aprila, ili ako radite krajem Aprila ili početkom Maja, a ako to radite posle neke kiše i kad je vreme sveže kad nije vrućina. Kada rasađujete okopajte zemlju ako postoji korov uklonite ga, ne morate usitnjavati zemlju.
Jamiće možete stavljati:
*redno - jedno naspram druge 50cm(dve vrstice koje su razmaknute jedna od druge 10cm, a biljka razmaknuta jedna od druge 50-60cm, pa posle te dve vrstice ide razmak od 60-80cm, pa posle nje ide druga vrsta, primera radi jamići se nalaze kao kad neko korača - takvo rasađivanje se radi kad imate dovoljno vode za zalivanje ili imate navodnjavanje),
*standardno - od 60-70cm je razmk od jedne do druge biljke, a od vrste od 70-80cm (takvo rasađivanje radite kad nemate baš toliko vode ili nemate navodnjavanje, a inače je dobro jer trpi velike vrućine)
*zbijeno četverac - ako sadite na maloj površini, onda sadite četri biljke u kvadratu razmak od jedne od druge 30cm, a sledeći kvadrat se odmačinje 50cm i ide drugi kvadrat (to je dobro da se radi ako imate malo rasade oko 50-60 struka),
Nega-i Sve o Njoj
Očuvanje Paradajza: Postoji tajna kod mnogih ljudi da u opšte ne prskaju biljku ni čim nego samo zabadaju Bakarne žice.
Uzmite parče bakarne žice dužine 5cm a debljine od 0.3mm do 0.5mm, bakarna žica treba da nije lakovana (da nema oblogu na sebi, ako obloga postoji skinite je zagrevanjem na otvorenom plamenu ili struganjem noža). Takvo parče od 5cm zabodite pored korena paradajza, zanači za badate tako što malo odgrnete pored struka paradajza da bi videli gde se nalazi koren, i onda ga gurnete nekih otprilike od 1cm do 2.5cm ukuso prema paradajzu. Paradajz uzima potreban bakar i videćete već od dva do pet dana paradajz je istopio žicu (žica je oksidirana kao da je bila napolju više od godinu dana) gurnite još malo, kada potroši bakarnu žicu stavite drugu, drugu žicu stavite malo veću otprilike oko 8cm.
Objašnjenje: Od bakra se dobija plavi kamen tačnije bakar sulfat zagrevanjem preko 230°C, a u ovom slučaju kod paradajza on uzima i prerađuje bakar tako što ga oksiduje i uzima koliko mu je potrebno.
Da bi koristili organsku prihranu preko lista, možete uzeti koprivu (žaru) isecite ili kidajte liske i stabljiku ubacite u jedno malo bure ili u neku veliku kantu oko 15-20l na punićete je koprivom malo više od polovine (nemojte je sabijati) pa onda prelite vodom do vrha, ostavite da ostoji 10 dana poklopnjeno posle toga procedite a tu vodu uzimajte kad budete prskali na 10l vode ubacite oko 350ml do 500ml ove smeše. Upozorenje: Kada budete radili sa ovom smešom ona je veoma smrdljiva ali taj smrad nestaje preko noći. Objašnjenje: Kada kopriva istruli u vodi ona sa ponaša kao tečno đubrivo, poseduje puno minerala, gvožđa, kalcijuma, magnezijuma, natrijuma, fosfora, magnana, bora i još drugih sastojaka sadrži i mravlju kiselinu tako kad sve to se sjedini sa vodom i poprska po biljci biljka neverovatno brzo napreduje i buja.
Oštećene plodove otkidajte takođe i puno oštećene liske (liske koje su zahvaćene plamenjačom). Nemojte zalivati preko dana s vremena na vreme prekopavajte, prskajte plavim kamenom i krečom, žarom i zabodite bakarne žice pored korena. To je to uz božiju pomoć, očekujte zdrav prinos za Vas i Vašu porodicu.
Paradajz poznatiji u nekim krajevima kao i Patlidžan ili Rajčica. Ova sorta je Srednje rana ima i naziv novosadski jabučar, vegetacije oko 120 dana, okrugli plodovi intezivno crvene boje prosečne mase od 130 do 150g. Sorta je podložna truleži ploda ako se na vreme ne prska od suzbijanja te bolesti.
Proizvodnja Rasade
U rasadniku krajem Februara i do početka Aprila, preporučujem vam da posejete u rasadnik sredinom ili početkom marta zavisi kakvo je vreme. Da bi izbegli loše biljke, izaberite samo zdrave semenke, nemojte sejati semenke koje imaju sivu ili braon boju na sebi, nego prirodnu boju koja ima većina drugih semenki. Nije potrebno da se naklijava! Možete ga sejati u vrsticama ili zbijeno, ili čak u kontejnerima (preporučio bih vam jer je to malo novčanog ulaganja, da kupite kontejnere, zbog kvalitetnosti rasade). Niče od 7-15 dana od dana sejanja. Potrebna je velika vlažnost zemlje i toplota u prvih 10 dana. Ako su iznikle biljkice suviše blizu jedna pored druge, onda ih treba pikirati (rasaditi na drugo mesto u rasadniku, na veće rastojanje). Kad su biljke male oko 5cm slobodno ih zalivajte preko lista. Kada zalivate u rasadniku bilo koju biljku a i paradajz treba da zalivate mlakom vodom od 18-28°C, jer ako zalivate hladnom vodom, biljke mogu dobiti šok i uginuti ili imati posledice u kasnijoj vegetaciji (gljivična oboljena i drugo).Preporučujem da biljku presađujete na stalno mesto kada prođu opasnosti od mrazeva i kad biljke imaju od 15 do maksimalno 30cm, jel što god je manja biljka brže se primi na novoj zemlji nego kad je veća (više boluje i treba joj više vremena da obnovi korenski sistem na drugoj lokaciji). Kad je rasadjujete to radite kad nije prevelika vrućina najbolje od 5h pa nadalje ako to radite sredinom Aprila, ili ako radite krajem Aprila ili početkom Maja, a ako to radite posle neke kiše i kad je vreme sveže kad nije vrućina. Kada rasađujete okopajte zemlju ako postoji korov uklonite ga, ne morate usitnjavati zemlju.
Jamiće možete stavljati:
*redno - jedno naspram druge 50cm(dve vrstice koje su razmaknute jedna od druge 10cm, a biljka razmaknuta jedna od druge 50-60cm, pa posle te dve vrstice ide razmak od 60-80cm, pa posle nje ide druga vrsta, primera radi jamići se nalaze kao kad neko korača - takvo rasađivanje se radi kad imate dovoljno vode za zalivanje ili imate navodnjavanje),
*standardno - od 60-70cm je razmk od jedne do druge biljke, a od vrste od 70-80cm (takvo rasađivanje radite kad nemate baš toliko vode ili nemate navodnjavanje, a inače je dobro jer trpi velike vrućine)
*zbijeno četverac - ako sadite na maloj površini, onda sadite četri biljke u kvadratu razmak od jedne od druge 30cm, a sledeći kvadrat se odmačinje 50cm i ide drugi kvadrat (to je dobro da se radi ako imate malo rasade oko 50-60 struka),
Očuvanje Paradajza: Postoji tajna kod mnogih ljudi da u opšte ne prskaju biljku ni čim nego samo zabadaju Bakarne žice.
Uzmite parče bakarne žice dužine 5cm a debljine od 0.3mm do 0.5mm, bakarna žica treba da nije lakovana (da nema oblogu na sebi, ako obloga postoji skinite je zagrevanjem na otvorenom plamenu ili struganjem noža). Takvo parče od 5cm zabodite pored korena paradajza, zanači za badate tako što malo odgrnete pored struka paradajza da bi videli gde se nalazi koren, i onda ga gurnete nekih otprilike od 1cm do 2.5cm ukuso prema paradajzu. Paradajz uzima potreban bakar i videćete već od dva do pet dana paradajz je istopio žicu (žica je oksidirana kao da je bila napolju više od godinu dana) gurnite još malo, kada potroši bakarnu žicu stavite drugu, drugu žicu stavite malo veću otprilike oko 8cm.
Objašnjenje: Od bakra se dobija plavi kamen tačnije bakar sulfat zagrevanjem preko 230°C, a u ovom slučaju kod paradajza on uzima i prerađuje bakar tako što ga oksiduje i uzima koliko mu je potrebno.
Da bi koristili organsku prihranu preko lista, možete uzeti koprivu (žaru) isecite ili kidajte liske i stabljiku ubacite u jedno malo bure ili u neku veliku kantu oko 15-20l na punićete je koprivom malo više od polovine (nemojte je sabijati) pa onda prelite vodom do vrha, ostavite da ostoji 10 dana poklopnjeno posle toga procedite a tu vodu uzimajte kad budete prskali na 10l vode ubacite oko 350ml do 500ml ove smeše. Upozorenje: Kada budete radili sa ovom smešom ona je veoma smrdljiva ali taj smrad nestaje preko noći. Objašnjenje: Kada kopriva istruli u vodi ona sa ponaša kao tečno đubrivo, poseduje puno minerala, gvožđa, kalcijuma, magnezijuma, natrijuma, fosfora, magnana, bora i još drugih sastojaka sadrži i mravlju kiselinu tako kad sve to se sjedini sa vodom i poprska po biljci biljka neverovatno brzo napreduje i buja.
Oštećene plodove otkidajte takođe i puno oštećene liske (liske koje su zahvaćene plamenjačom). Nemojte zalivati preko dana s vremena na vreme prekopavajte, prskajte plavim kamenom i krečom, žarom i zabodite bakarne žice pored korena. To je to uz božiju pomoć, očekujte zdrav prinos za Vas i Vašu porodicu.
 |
| Moja proizvodnja |
Mozete li mi reci kako opstaje ova sorta u plasteniku?
ОдговориИзбришиIzvinjavam se na odgovoru koji kasni. ova sorta dobro opstaje u rasadniku ako ima dobru vlažnost i ostale uslove koji su povoljni za biljke, podrazumeva da nema nikakvih drugih uticaja nekih bolesti plamenjača, nedostatak nekih hranljivih elemenata iz zemljišta.
ИзбришиHvala Vam lepo ste objasnili, samo sada uz Božiju pomoć da krenem u sadnju paradajza janičara
ОдговориИзбриши